Европска унија и Америка немају замену за руски гас
САД не могу да остварују своје интересе у свету на штету стандарда грађана Европе. Ако се то не деси, Европу чекају тешка времена у погледу енергетске безбедности.
Европска унија ће радити на томе да омогући да одлука руског „Гаспрома” да обустави испоруке гаса Пољској и Бугарској има најмање могуће последице по потрошаче – изјавила је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у дану када је престао да стиже гас у ове две европске земље. Иако Европска комисија упозорава Русију да се тиме крше санкције, они који се оглуше о пакет руских мера да се сировина убудуће плаћа искључио у руској валути, могу да бирају да ако им је хладно без руског гаса, носе џемпере, како је поручио немачки министар пољопривреде и заштите Петер Хаук. Или да прихвате предлог да зими клима може да греје само до 21 степен, а лети да хлади до 24 степена.
Шта конкретно значи када из Брисела стижу уверавања без конкретног предлога да ће се помоћи свим оним земљама које не буду „Гаспрому” хтеле да плаћају гас у рубљама? Према последњим подацима, десетак земаља ЕУ је одлучило да гас плаћа у руској валути. Пре свих Мађарска и Аустрија.
На питање која је то алтернатива коју председница Европске комисије свесрдно нуди земљама ЕУ будући да амерички течни природни гас ЛНГ може да покрије тек 15 одсто европских потреба, проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедоносног форума, каже за „Политику” да се може рећи да се последњих седамдесет година међународних односа, криза и ратова доминантно „обликује нафтом и енергентима” и да се ти ратови често називају по ресурсима због којих су и настали. Та људска похлепа „за пленом” од стране САД и водећих држава НАТО-а постала је ирационална и може угрозити светски мир и будућност цивилизације.
Гасовод „Балкански ток”, којим гас из Русије преко Турске и Бугарске долази и до нас, и „Северни ток 2” скоро да нису смели да се догоде јер је то било супротно англоамеричкој енергетској стратегији у Европи.
„Јасно је свима у Европи и у Руској Федерацији да ЕУ и друге државе ЕУ немају реалну алтернативу за руски гас. У нешто повољнијем положају су државе које се снабдевају овом сировином из Норвешке или из Алжира, севера Африке, као што су Велика Британија, Француска, Шпанија, Португалија и Италија. Ни те државе нису у стању да задовоље све своје веће потребе. Остале државе Европе у великом проценту зависе од гаса из Руске Федерације. У складу с тим изграђивана је потребна гасна инфраструктура“ – каже наш саговорник.
Америка је, додаје, нажалост, из својих геостратешких разлога и потребе да што више одвоји ЕУ од Русије, посебно Немачку, проширивала НАТО на исток, како би угрожавала безбедност Русије и увећавала конфликтни потенцијал. Нема довољно гаса из алтернативних извора Норвешке, Азербејџана, севера Африке, нити течног природног гаса ЛНГ из Америке и са Блиског истока. То је медијска мантра да постоји решење и диверзификација, која је у функцији оправдања америчке стратегије енергетске безбедности у Европи. На тај начин САД желе да обезбеде монопол својим корпорацијама које ће моћи да продају сав ЛНГ који дотуре у Европи, по привилегованим ценама које су веће пет до осам пута од цене руског гаса, које су плаћале европске државе до почетка оружаних сукоба у Украјини објашњава Ковач.
„ЕУ и САД не могу да обезбеде реалну алтернативу руском гасу у блиској будућности. Ако Украјинска криза потраје и санкције остану на снази, последице за економију, привреду и социјални стандард становништва у Европи биће огромне. Конекција за Србију, гасовод Ниш–Димитровград, није реална алтернатива јер из Азербејџана и из Грчке не могу доћи ни приближно потребне количине плина. Европа и наша држава могу да се надају да ће се ЕУ отети утицају САД и самостално доносити одлуке и нормализовати сарадњу с Руском Федерацијом. Не може Америка остваривати своје интересе у свету на штету стандарда грађана Европе. Ако се то не деси, Европу чекају тешка времена у погледу енергетске безбедности. Ако Србија сачува неутралност и не уведе санкције Руској Федерацији, онда има реалне шансе да обезбеди довољне количине гаса и да на тај начин сачува становништво и привреду“ – закључује проф. др Ковач.
Ј.Петровић Стојановић/Политика